„Нико нико као ја
нико нико
као ја
Никад и нико као ја
и никад
и
нико
Јааааааа…“
Шарло акробата
Панк је долазио на велика врата у Ужице, док су Титови омладински функционери у Ужицу још увек размишљали како да освоје урбану омладину с патизанским песмама. У то време доласка панка током седамдесетих од ретких акустичара на “Рок излозима” у Омладинском клубу наступао је тандем “Зимска вода”, у коме је наступао данас познати тамбураш, зван у музичарским боемским круговима “Професор”, Петар Перо Глоговац и Бранко Вучковић. Интересантно је да су Перо и Бранко кумови и да и данас заједно свирају у тамбурашком оркестру. Бранко свира велики акустични бас и важи за једног од бољих басиста, иначе ради у Општини у пореском сектору.
Вредно је поменути и групу “Делиријум”, најпознатијег ужичког SF писца и сценаристе бројних шире значајних стрипова Драгана Филиповића, кога су тада због бројних ужичких “Фипа” звали “Фипа Делиријум”.
Било је ту бесмислених услова из омладинске организације, да свака група мора да одсвира по једну револуционарну песму, и сличних будаластих условљавања. Али љубав према року је претрпела све притиске. Када су омладиски функционери схватили да са тим мотивишу спрдњу одустали су.
Сећам се, једном приликом су ишли дотле да су на мене вршили притисак да на почетку и крају вечери емитујем неколико револуционарних “хитова”… Када сам то одбио, дао отказ и отишао кући, дошао је један од њих, каријериста с радне акције, приглупи, рурални трешњобер, који је у ОК почео да држи слово и да емитује партизанске песме, несвестан где је и да су ти људи платили улазницу. Углавном, после пола сата је извиждан, успео је да се посвађа са пуном салом. Када је излетео из кабине и почео да прети, изгазили су га. Ни један од дежуних редара, или ти избацивача, није мрдно прстом. После неколико дана проведених у болници, нестао је негде и никад више нисам ништа чуо о њему.
Мене су ујутру веома рано позвали да се вратим на посао, с обећањем да ми се више у њега нико неће мешати. Није било лоше, успут су ми повећали и плату.
Љубиша Радовановић:
„Лепа времена. Јесен 1980. Рок излог 2. Поред Вучка и Пера, у бенду су били басиста Шаренац и Љушко бубњар из Севојна.“
