Преносимо текст Светислава Тијанић, објављен у „Експресу“ 5. маја 1999. год.
Возач камиона Миодраг Миливојевић, један од најбољих радника ГП „Златибор“ – Механизација – из Ужица, за воланом је пуне три деценије и никада за то време није имао удес. И ових дана је имао среће. Нашао се са својим шлепером на мосту у Кокином броду, када су га погодили НАТО пројектили, и не само што је прошао без озледа, већ је довукао у Ужице 23 тоне угља, које је возио из Пљеваља.
Миодраг Миливојевић је кренуо из Пљеваља према Ужицу нешто после 10 часова пре подне, иако су већ у то време НТО авиони парали небо изнад наше земље. Зауставио се у кафани „Свети Никола“ на Кокином броду, како би својим претпостављенима саопштио да долази на време и да се све припреми за истовар. О ономе што се догодило само неколико минута након тога прича мирно и сталожено:
– Чуо сам снажан прасак, камион се занео, и помислио сам да су екплодирале гуме. Таман када сам почео да кочим на крају моста, одјекнула је још једна експлозија. Тада ми је било јасно да гађају мост, и да су моје гуме у реду. Није ми било свеједно, ознојио сам се, руке дрхте, али се нисам заустављао.
Док сам пролазио поред аутобуса, они најприбранији су га поздравили гласним повицима и аплаузом!
– Тада сам схватио шта је могло да ми се догоди. Људи из аутобуса, као на филмском платну, гледали су представу уживо. Очигледно да су гађали мостове баш у тренутку кад су на њима возила, али сам ја имао среће. Јесте да не треба изазивати судбину, али, ако ми је суђено, ракета ће ме наћи и кући на мојој Царини у Ужицу – прича мирно Миодраг Миливојевић.
Мост на Кокином броду је уништен. Не предаје се, међутим Миливоја – како популарно зову познаници овог храброг возача. Већ данас он ће кренути својим шлепером у правцу Пљеваља, заобилазним путем свакако, јер тамо ГП „Златибор“ – Механизација“ из Ужица има своје градилиште.
Милорад Паовица, директор овог колектива, о свему томе каже:
– Миливојевић, као и остали наши возачи, стално су на точковима и у време ваздушних напада. Посао је такав, али морам рећи да ме посебно радује што је баш у овом случају све прошло без последица. Миливоју би тешко пало да му је камион и огребан, јер га он баш добро пази. У ГП „Златибор“ му, уосталом, ради комплетна породица, а ни рат га неће зауставити да задати посао уради квалитетно и на време.
