Прва ужичка новина је објављена 1. маја 1885, са натписом „Народне новине“ у заглављу. Власник је била Задруга штампарских радника – филијала у Ужицу, а уредник Петар Стојановић. Лист је штампан у штампарији Задруге штампарских радника. Излазио је до августа. Ни један лист који је објављен у првој години од 18 није сачуван.
Лазар Тришић је рођен у Београду 1857. године. Имао је две сестре, Љубицу и Марију. Са породицом се доселио из Босне 1835. године, по усвајању Сретењског устава. Његов отац Ђорђе имао је на Дорћолу велику качарску радионицу са десетак запослених радника. Та радионица је била на гласу. Уместо да преузме очев посао, годину дана након очеве смрти, типограф Лазар Тришић долази у Ужице.
У то време млади ужички штампари одлазе у Српско-бугарски рат. Штампарска задруга пада под стечај, имовину Књижарско штампарске филијале преузима записнички Лазар Тришић. Имовину чини једна штампарска машина формата Б-2 са једним тиглом на ножни погон, оловна слова и машина за сечење хартије. У попису се нашла и књижара са полицама на којима су били разни обрасци за државне и приватне установе. Поставши власник штампарије и књижаре, Лазар Тришић између свог имена и презимена уписује и средње слово (прво слово очевог имена) је део Тришићевог аутографа. Две године након доласка у ужичку варош тридесетогодишњи Лазар се венчао са учитељицом Драгом Пантелић из Чачка. Имали су осморо деце, од којих су њих четворо као малолетници умрли.
Лазар Тришић је био близак са радикалима, који су у сваком месту где су постојале испоставе Задруге штампарских радника, тежили да покрену новине. Тако Тришић са страначким истомишљеницима у јулу 1887. поново покреће новину, дао јој је име „Златибор“ и потписао се као штампар, власник и главни уредник. Пре него је дошао у Ужице, радио је на штампању листа “Одјек”, који је уређивао Стојан Протић. Када је у Ужицу почео да штампа и уређује “Златибор” долази Стојан Протић да га упути и помогне саветима око уређивања новина.
До децембра лист излази два пута недељно, на четири стране. Тришићева новина „Златибор“ са назнаком – народна новина, бавила се локалним темама, нарочито проблемима села. Објављивао је и општеполитичке, друштвене и привредне чланке у рубрикама: „Политички преглед“, „Наши дописи“, „Из науке и књижевности“, „Домаћи гласови“, „Вести из народа“, „Припослано“ итд. Књижевни прилози су писани екавицом, а остали најчешће јекавицом.
У новембру 1887. штампарија се сели тако да читаоци у знак извињења 8. новембра добијају 31. број свога листа са не 4 него 6 страна. Од 13. Децембра 1890. власник листа је Народна радикална странка, а уредник и даље Лазар Тришић. Од јуна 1891, уредници су били Милан Станић, Васо Томић и Малиша Атанацковић. Лист је излазио до априла 1893. У ужичкој Народној библиотеци дигитализовани су сви сачувани бројеви листа „Златибор“ и могу се читати у ПДФ-у преко интернета.
Лазар је имао и ученике. Од њих су познати Милан Станић и Милан Д. Магазиновић. Лазар Тришић је пред крај свог живота покренуо новину “Ужичанина”. После годину дана Тришић умире, а његова супруга Драга из финансијских разлога продаје, штампарију, књижару и трговину канцеларијским материјалом књижару Љубомиру Романовићу.
