Петар Ћеловић је рођен у Ужицу 1880. године. Часовничарски занат је почео да учи у Ужицу, а завршио га је у Бечу. Отворио је у Ужицу часовничарску радњу. Био је један од најутицајнијих социјалиста у Ужицу и целом крају с почетка 20. века. Учествовао је у радничким акцијама, организовао зборове, првомајске прославе и борио се за радничко законодавство. Посебно се залагао за оснивање Радничке читаонице 1903. и био члан њене управе.
Као угледни социјалиста, изабран је за посланичког кандидата на листи Српске социјалдемократске партије. Од 1912. до 1914. изабран је за социјалистичког одборника у ужичкој општини. После Првог светског рата био је члан месне организације Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) и крајем 1920. постао је председник комунистичке општинске управе у Ужицу. Наставио је да буде члан КПЈ и када је прешла у илегалу и био прдседник организације Независне радничке партије у Ужицу. Истицао се у Радничком читалишту, основао је бициклистички клуб, био председник ватрогасног друштва, веома активан Ужичанин. Умро је 1923. године у Ужицу.
Данашња улица Петра Ћеловића се раније звала ул. Сердара Јована Мићића. Почиње од Трга партизана, пресеца Главну улицу и води преко Мегдана до Омладинске улице, до кеја Ђетиње, баш до места где се до 1944. налазио Касапчића мост. Са обе стране улице су куће, занатске радње, угоститељски објекти. Ту је пекара Шуљага позната на далеко по својој „Лепињи са све“, где је била лимарска радња браће Пецовића је ресторан Два цета. Кућа у којој је била бојаџиска радња Косте Вранешевића. У улици Петра Ћеловића је и познати ресторан Костина „Кнегиња“. На углу са главном улицом је апотека коју старији Ужичани знају као Јовановића апотеку, иако је дуже од пола века у друштвеном власништву Апотекарске установе Ужице. На другој страни улице је поштанска штедионица.
