Године 1931, на инцијативу Славка Јовановића, једног од шефова, сви радници у Железничкој ложионици и Колници, да би помогли сиромашним породицама и незапосленим радницима, основали су добротворно друштво „Гаравац“. Приступило му је свих 150 радника.
Њихов циљ је био да учествују у друштвеном животу Ужица кроз разне културно забавне представе, да би на тај начин прикупили средства. Тако су од приредби, забава, чланарине за време Покладне недеље, врбице, прикупљали новац и помогали на различите начине сиромашној ужичкој деци. „Гаравци“, како су их Ужичани звали, имали су велики утицај на ужичко јавно мњење. Друштво је функционисало до почетка Априлског рата 1941. године.
Славко Јовановић је једини син (имао је 4 сестре) моје прабабе Драге Јовановић, девојачки Анђушић, и прадеде Недељка Јовановића. Био је светски путник, председник општине у Војводини, док се није скрасио у Ужицу, у “Ложионици”.
