Ђетиња је у горњем току сачувала лепоту, иако је траса пруге Београд – Бар нарушила много тога.

У сенци дудова у Ади, ужичка господа се о ђурђевском вашару окупљала дружења ради.

Данас Ђетиња која тече кроз град је без својих природних обала, вирова, спрудова, брзака и врбака.

Фабрика коже и крзна у Врелима је основана 1922. и добила је логичан назив „Врела“.

Пре измештања тока Ђетиње и изградње магистралног пута, Ада је била ужичко излетиште на обалама Ђетиње.

Први ужички водовод је изграђен 1928. године. Вода је доведена из Врела са изворишта Ћебића и Живковића врела.

Некада, за Ужице била је то чесма над чесмама. Настала је у време копања тунела који спаја Крчагово и Севојно.

Налазила се на десној обали Ђетиње, супротно од данашње теретне железничке станице у Крчагову.

Некада у Ади, на платоу "Дудињака" и околних ливада, код кафане уз Ђетињу, одржавао се вашар на који су долазили и путујући трговци, за које би данас рекли продавци џиџа биџа.

Ада је била омиљено излетиште Ужичана. У њој је био "Дудињак" и кафана испред које су се на ливади и у њеном дворишту одржавали вашари, уранци и други народни скупови.