Одредница: Између два рата

Нацрт за чесму проте Гаврила дао је Димитрије Милошевић, инжињер из Крагујевца, а изградили су је каменоресци Карло Казанова и Павле Костка.

Занимљиво је да у прво време, све док није пресељена према Главној улици, чесма није имала познату лављу главу.

У "Два багрема" је потекла изрека "бистри политику", коју су њени гости свакодневно "бистрили".

Ужичко Коло српских сестра од свог оснивања се бавило хуманитарним радом, више од 95 година.

Ћирин надвожњак, Александров мост, Касапчића мост, платица преко Ђетиње, дрвени мостић преко воденичарског јаза и Ћирин пешачки надвожњак 1931. године

Нигде у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током двадесетих година 20. века није било више државних радова као у Ужичком крају. Господски центар Ужица око Парчића добио је свој познати изглед, када је Богосав Бодић 1933. године завршио Хотел "Палас".

Стигао варијете у Ужице: "најачи човек, жена змија, најдебљи човек, жена с брадом и остала чудеса!" 1938. године.

Део старе српске градске ношње који се најдуже задржао чак до година пред Други светски рат је либада. Зими је то био обавезан део одеће сваке Ужичанке која га није скидала ни у пролеће, рано и позно лето!

Овај снимак Ужица је направљен из војног авиона августа месеца 1936. године у 8 сати ујутру.

Мали парк, на средини чесма Опанчарког еснафа, Хотел „Палас“ још није саграђен...