Слануша

Некада је овде био извор сланкасте воде

Кафана Топ и свестрани музичар, учитељ Ацо Радовић

Ту где је данас Дом здравља, Неђо Радовић је отворио кафану и због близине Артиљеријске касарне, која је била преко пута, даје јој име „Топ“.

Стара ужичка породица Васовић са Слануше и њихов Миш Вас

Лепо бато (или секо) али треба мало изаћи на Трг, проветрити главу. Није мозак батерија да се стално пуни, мора мало и да се празни.

Млађо Казанџија – фудбалер, пчелар, ловац са Слануше

„Поред мене неће проћи ни Свети Јован“.

Где је била прва књижара “Победа”?

Фотографија је из 1947. године, снимљена на првомајском дефилеу Главном улицом.

О знаменитој ужичкој кафани „Бреза“

Сем по доброј храни и квалитетној услузи, ова ужичка кафана је била позната по тој ерској духовитости.

Географски и управни центар Ужица

Некад у старом Ужицу, када су тражили географски центар Ужица, нашли су га ту где је Мали парк.

Од Дома ЈНА до ГКЦ

Током лета, филмови су приказивани у лепој, пуној цвећа башти Дома ЈНА, са кафанским столовима, где је током престава могло да се вечера и попије пиће.

Тетка Анга са Слануше

На "Слануши", шездесетих, данашња "Граска галерија" је била стамбена зграда. У деветнаестом веку то је била Општина, а у подруму је био затвор.

Ко је пројектовао зграду данашње ужичке Градске куће (Општине)?

Драгутин Маслаћ је био српски архитекта и један од зачетника архитектонске критике у Србији.

Источник по коме је део града добио име

То је по свом изгледу била скромна чесма, обичан ниски камени стубић, висине мало више од пола метра из кога из металне цеви излази вода.

Коре са Слануше

Памтим како су са два палца хватали коре и стављали на пећ. Никад се није десило да се кора одвоји од прстију.

Као да су у 21. веку

Фотографија Илије Лазића је бојена од стране Зорана Домановића, фото сарадника у Ужичанственом.

О Мити Ускоковићу и Ужицу како га је писац видео

Ови временско-ужички моменти у делима Ускоковића престављају значајну документацију, која ће бити све важнија како време буде пролазило и односило последње остатке старога Ужица.

“Пецара” – Ужичка градска кућа

У Ужицу постоји један од ретких објеката из 19. века, на време сачуван и спашен, да будућим генарацијама казује о животу предака: Јокановића Кућа.

Левљани и Јокановића кућа

И дан данас старији ужички свет кућу назива тим другим именом "Пецара"

Од Округа до “Градске куће”

Зграда Окружног начелства (Општина) је направљена 1927. године.

Урбанистички злочин

Један од урбанистичких злочина 1997. над знаменитим ужичким кућама била је изградња продавнице "Голубац", тада у кући "Дравића".

О делу Ужица, оригиналног назива Слануша

Слануша је део центара Ужица, леп сквер на коме доминирају мурал, кафанска башта и чесма Трговачко-занатлијског еснафа.

Уређење Слануше

Те 1994, реновиране су фасаде на Слануши и осликан је мурал.

Дружење

Ужичани су између два рата волели своје кафане, aли су се окупљали и у кројачким, ковачким и берберским радњама.

О недељној шетњи око Парчића и кафи у Ресторану “Бодић”

Нигде у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца током двадесетих година 20. века није било више државних радова као у Ужичком крају. Господски центар Ужица око Парчића добио је свој познати изглед, када је Богосав Бодић 1933. године завршио Хотел "Палас".

Пекар, лекар, апотекар – у штрајк!

Током штрајка због изборне крађе у новембру 2000. године, штрајковали су сви - таксисти, предузећа, занатске радње, школе...

Суд или улица, питање је сад!

Пролаз који је настао из једног од куриозитета Ужица.

Маринина парфимерија

Радња се налазила ту испод продавнице „Голубац“, у улици од Дома здравља ка Главној, где је касније била брза храна "Френки", а сада фризерски салон.

Пре “Паласа” и банке

У самом центру ужичког форума је чесма "Опанчарског еснафа", на месту истом где је стајала и пре док је ту била "Стара пијаца".

Уместо фонтани – чесме…

Са медвеђом главом из које тече вода и опанком на њој, као и самим својим изгледом, ова чесма и стари Касапчића мост су били заштитни знакови и тадашњег, сада већ индустриjског Ужица.

Први ужички тениски терен

За време окупације, аустроугарски војници су порушили куће и направили тениски терен (који се види на фотографији) и около уредили парковску површину.

Сточни Пијац

Овако је изгледао центар Ужица, у првој и другој деценији 20 века.

Тржиште рада

Мајстори и физикалци , различите снаге и знања, чекају да их газде ангажују.

Први водовод?

Први ужички водовод су сачињавале четири јавне чесме, које су постављене крајем деветнаестог века.

Шта то би “Корзо”? (други део)

Корзо сам схватио у једном моменту када сам срео једно право, дуго несвесно чекано, безбројним корацима заслужено биће.

Шта то би “Корзо”? (први део)

Како је заиста изгледао ужички корзо, који сам оставио у фиоке сећања? Прича коју ћу вам испричати је сећање предака, то што су виделе моје дечије очи, виђење и осећања из моје младости.

Водоскоци у “Парчићу”?

Тих водоскока се ретко ко сећа, па кад некоме о њима причам, већина мисли да измишљам.

Штампарија

Најзначајнија ужичка раскрсница "Испред Општине", данас "Склавков плато", средином педесетих.

Кућа проте Гаврила Поповића?

Од Хотела "Палас" трећа кућа је била власништво проте Гаврила Поповића, ужичког политичког првака, једног од најзначајнијих људи у Народној скупштини у 19. веку.

Ужички Дом ЈНА

Кад је 1950. изграђен леп и модеран Дом Армије, где је данас ГКЦ, војска се уселила.