НОВОТАРИЈЕ

- ново на сајту -
Свакодневне приче из ужичке прошлости

Август 1966. године

Сигурно најупадљивији догађај о коме се причало месецима било је гостовање, тада најпопуларније српске рок групе, Силуета Зорана Мишчевића.

Јул 1966. године

У Општини је донета одлука да у граду постоје три главне улице - Маршала Тита, Хероја Дејовића и Омладинскa, све остале су споредне.

Некада и сада “бистро” на Ђетињи, где се праћакају и враћају рибе

Прво су протерали рибокрадице са Ђетиње строгом контролом, уз помоћ ужичке полиције, јер рибочувари тада нису имали велика овлашћења.

Јун 1966. године

Најлепша девојка је била Весна Аврамовић, Пињина ћерка и Крцунова сестричина. Летовала је на Брионима.

Причица која се може дограђивати, о Ужичанки Зорици

Крајем шездесетих година, тада једна од најлепших ужичких девојака Зорица Лајко се заљубила у познатог ужичког мизичара Бора Мијаиловића.

Мај 1966. година

Након шест година поново се на улицама Ужица снимао филм - “Сан”, тематика је била из Ноб-а.

Април 1966. године

Зграду некадашње Женске школе, касније поште, су реновирали, припала је Биоктошу пошто се пошта преселила на Трг.

Март 1966. године

У једном одељењу у ужичкој Гимназији, од 34 ученика, ниједан није имао позитиван успех. Штета што то у Рипли књизи никада нису сазнали.

Фебруар 1966. године

Шеснаестог децембра 1945. године пуштен је у саобраћај дрвени мост преко Ђетиње и представљен као велика победа послератне изградње.

Јануар 1966. године

Стеван Игњић одбранио је тада на Филозофском факултету у Београду докторску дисертацију “Ужице и околина од 1862. до Првога светскога рата”.

Децембар 1965. године

А на ужичким улицама фића је био главни јунак, било је и тристаћа понеки мерцедес и руска Волга са црвеним службеним таблицама.

Новембар 1965. године

Кремна више нису били општина, због тешке материјалне ситуације припојена су Ужицу.

Октобар 1965. године

Ужице се почело појављивати често на екрану ТВ Београд, једине тадашње телевизијске станици у Србији.

Прва ужичка Југопетролова бензиска станица

Прва Југопетролова бензиска станица у Т. Ужицу је завршена на самом почетку шездесетих година 20. века на раскрсници Омладинске, Обилићеве и Вуколе Дабића.

Ужичанствено и новинари

Моје разочарење у медијске куће је нестало после неколико дана, кад су се на изложби појавили мали ђачићи основци, а аутор је био због тога сретан.

Септембар 1965. године

Поводом ослобођења Ужица, преко пута спомен пирамиде подигнута је чесма са хладном изворском водом, која је доведена са даљине од преко једног километра.

Август 1965. година (други део)

Током првих осам месеци ове 1965. године разговарало се доста о предлогу да се изгради на локацији Међај – Јазови Спорско рекреативни центар.

Август 1965. година (први део)

Тих година је “Плажа” већ била пуна гостију. У 19. часова, није могло да се нађе слободно место, а свирало се све до пола један, док је музика на Феријалном дому свирала до поноћи.

Мита и др. Љупче – Мунденс

Тако "ако неко пита, најбољи су Љупче и др Мита", па тако и бенд "Мунденс".

Јул 1965. године

На првом релију Србије екипа ужичкога ауто-мото клуба “Пролетер” је неочекивано постигла низ успеха.

“Драганче зна да чита, ко га је научио”

Кад сам имао пет година, те 1957, тата је донео кући први Борбин "Кекец", пандан Политикином забавнику.

Јун 1965. године

Тадашње руководство града је закључило да Мали парк ружи град и да треба да се промени.

Како је нобеловац Петер Хандке поклонио целом Ужицу књигу

Одушевљен Ужицем и Ужичанима написао је посвету: „За Милована и цело Ужице“ заокруживши да нагласи „цело“.

Рај „Код Комша“

То је прави рај за одмор и душе и тела. Гостима је на располагању вештачко језерце за купање, окружено боровом шумом која прави природну хладовину.

Мај 1965. године

После дугих и упорних киша, које су трајале читаву седмицу, набујале су и излиле се многе реке у Србији.

Април 1965. године

Шездесетих година најбољи сладолед у Ужицу се продавао у посластичарницама “Опатија”, “Јадран”, “Зора”. У Јадрану по Пеливановом рецепту.

Март 1965. године

Ове 1965. са ознаком “Кадињача” производили су мушка, женска и дечија одела која су се могла наћи у продавницама у ужичком крају и у новоотвореној продавници на Тргу.

Иде Пурке преко Златибора…

Несвакидашње сведочење нашег познатог редитеља Младомира Пурише Ђорђевића о данима успона и пада партизанске државе која је живела 67 дана.

Љубо Дубљанин уместо медија

Обично су се навијачи Слободе скупљали око Малог парка недељом предвече и слали Љуба Дубљанина да мотором оде у Овчар Бању.

Народна банка, Народни музеј, пасарела са првим мозаиком, нестанак тенка

Овај културно значајан део Ужица током деценија је мењао свој изглед и намену.

Кућа која се сама срушила

У време када није било другог пута ка Београду, кафана је представљала поштанску станицу за поштанске дилижансе.

Фебруар 1965. године

Они са бољим платама могли су ублажавати скок цена маневрисањем потрошње, сиромашнији слојеви нису имали простора за маневар.

Јануар 1965. године (други део)

Новогодишња ноћ је прохујала, и ушавши у јануар Ужичани су изгубили онај елан и енергију који су их држали данима.

Како сам постао диско џокеј и колумниста

Нисам желео да посегнем за другим изворима информација. Кретао сам се тим, ограниченим координатама: са леве на десну страну фото стрипа, од врха ка дну, и да хватам, бележим детаље.

Јануар 1965. године (први део)

Година 1965. је најзначајнија за почетаке рокенрола малог града на обали Ђетиње.

Децембар 1964. године

Урађен је пројекат тунела испод Доварја, али тунел никада није прокопан. У Ужичком крају тада је било укупно 141 лекар, један лекар на 2.754 становника.

Новембар 1964. године

Људи су занемели. Ћутање је обавило улице. Заставе су спуштене на пола копља. Крцуна више нема!

Октобар 1964. године (други део)

На дневном реду је био регулациони план за уређење града. Идеја архитекте Ружице Илијић је била: премештање болнице из Крчагова на Пору, пребацивање транзитног саобраћаја око града.

Октобар 1964. године (први део)

очетком октобра на све стране у Т. Ужицу су спремана дрва за огрев сем на Тргу и у неким новим зградама, где је било уведено централно грејање.

Септембар 1964. године

Пошто је “добровољна” акција уређења главне улице успела, подстакла је неке Ужичане да уреде своје улице.

Август 1964. године

Ужичко Народно позориште се уселило у нову зграду на Тргу, где се и сада налази. Ужичани су били одушевљени салом, на чијим зидовима су биле јагњеће кожице.

Брза храна код Ужичана

Још за време турске власти у Ужицу су постојали улични продавци бурека, који се јео с ногу.

Јул 1964. године

У Ужицу је свечано је прослављен 4. и 7. јули, поводом тога отворен је Феријални дом “Наша младост”.

Јун 1964. године

Плажа је најзад завршена од Међаја уз Јаз, од Текстилног завода (Фротекс) до Железничког моста (старог, испод старог града), уз мост асфалтиране су стазе, завршава се Феријални дом.

Мај 1964. године

Једна од најинтересантнијих породица у Ужицу педесетих и шездесетих година била је породица Тодоровић или познатије породица Раде Шоферке

Дечије одмаралиште „Голија“ и Млечни ресторан

Била то тада највећа зграда на Водама, пре рата Инвалидски дом, на голети, сама, на надморској висини од 1000 метара.

Април 1964. године

Пазарним даном тај ужички пијац је био препун људи, јунади, крава, телади, волова и бикова, огромних вунених овнова уврнутих рогова, оваца и јагњади, да игла није имала где да падне.

Март 1964. године

Прослављено је 60 година библиотеке у Чајетини. Тада је имала 11.500 књига, захваљујући њеном управнику, библиотекару Љубиши Ђенићу.

Чујеш песму Флојд, помислиш на “фићу”, јунака ужичких шездесетих

Фића је промовисао и Ужице, јер је могао да се купи у продавници “Аутотехна” на Тргу најјефтиније у Југославији.

Фебруар 1964. године

Вересија је тада била у Ужицу забрањена, али није нестала. Нестала је за шири круг потрошача, али за пријатеље није.