НОВОТАРИЈЕ

- ново на сајту -
Свакодневне приче из ужичке прошлости

Како су Ужичани слутили долазак Другог светског рата

Интелектуалан свет је додуше могао често у “Политици” да прочита чланке о догађањима у Немачкој које је писао стални дописник из Берлина који се потписивао са “X Y”.

Бошкова вода

Проницљив и предузимљив, Бошков син Ацо је са својом породицом осмислио је и оживотворио излетиште.

Галерија Љубише Ђенића (трећи део)

Наставак галерије цртежа Љубише Ђенића...

Галерија Љубише Ђенића (други део)

Наставак галерије цртежа Ужица Љубише Ђенића...

Галерија Љубише Ђенића (први део)

Како је Љубиша Р. Ђенић обавио посао Вука Караџића...

Изглед ђака старог Ужица – И Хари Потер носи ђачку униформу

Ужички основци и средњошколци су некада прво носили шајкачице на глави са ознаком разреда.

Некад кафана, данас продавница ципела

Отворена је 1919. године и води се на Драгутину Кузељу до 1925, а после његове смрти на Томанији Кузељ, која је сестра Миша Шлања - шофера и Малише Шлања - гостионичара.

ТВ5 Ужице први пут на Увцу

Сећам се испред нас кокошка завезана за ногу дужим канапом, да у одређеном кругу штити од змија.

Профа Константин Петровић, цењени „Мијо Тутула“ и његови ђачићи

Профа Мијо је и после одласка у пензију остао такав уредан, љубазан и насмејан, увек спреман за разговор, за евоцирање успомена.

Знаменити Ужичанин, Дробњаковић Ђорђе – Ђоко Мајмун

Обично велики људи пролазе крај нас. А ми их не знамо. Кога брига више за уметност, за мајсторлуке, кога је више брига за шалу и мајмунлуке?

Некад ужичка Житница, данас насеље у коме је студенски центар

Данас, кад се погледа уТурица, нико не би помислио да је она пре осамдесет година била ужичка житница, као и плодна долина где се производило највише поврћа.

ТУ – ЧА између Ера и Гребића

Током своје тридесетпетогодишње владавине, Тито је у Чачку био седам пута, али увек у пролазу, на путу ка Ужицу.

Терзића авлија породице Дрндаревић

У авлији дочекују свет: већ 10 година живе у селу, а повратак у град није им ни на крај памети.

Тајни план града Ужица

Сваки човек је јединствена и непоновљива појава, само треба открити оно што је у њему јединствено и непоновљиво.

Ко је био Велимир Врбић?

Учествовао у Првом светском рату. За заслуге одликован је Карађорђевом звездом.

Ужичани, жртве савезничког бомбардовања у Другом светском рату

Са пијатетом се сећамо жртви савезничких бомбардовања Ужица.

Ципирипи

Чика Љубо Дубљанин је био синоним навијачке страсти ужичке "Слободе". Радовали смо се "Слободиним" утакмицама, али и Љубиним коментарима. На овој фотографији Љубо и играчи "Црвене звезде" Жика Јевтић и Миорослав Вукашиновић "Џелат", позади се шегачи Караси.

Ужичка снајка била је инспирација за роман Миријам “Рањени орао”

Њена главна јуњакиња у Роману „Рањени орао“, уствари је била лепа плавуша која се звала Драгица Црнчић, рођена 1914. године.

Протест Ужичанки против најстаријег заната

У кафани су постојале „бубњарице“, тј даме које су забављале госте, али и одлазиле са њима у собе на спрату...

Селекција Гимназије 1949/50.

У Малом парку фотографисала се репрезентација ужичке гимназије у фудбалу. Чуче: Мирослав Зарић, Миодраг Дравић, Михаило Јевремовић, Драгољуб Гага Вељовић и Радомир Пантовић. У средини: Јордан Ђокић, Видоје Дамљановић, Душан Јеремић, Жарко Петровић, Драгослав Риле Богдановић, Миодраг-Мико Краковић, Феодор Березљев, Томислав Александрић и Кокан Драгољуб Ђокић. Задњи ред: Славомир Микица Пинтеровић, Момчило...

Учитељци и професори 1921. године

На фотографији су ужички учитељци 1921. године испред улазних врата Гимназије.

Трагом фотографије колекционара Милоша Познановића

На фотографији снимљеној на главној улици на Житној пијаци према Малом парку, на аутобуском стајалишту ужички таксисти, искупљени за вожњу свадбарске поворке.

Кад су ужички швалери били јастребови

По угледу на приморска места, наши ужички момци постају „јастребови“, а о њима се испредају невероватне приче, али и истинита приповедања.

Некадашњи Титов град у труду да заборави Титово доба

Град миљеник Титове власти у послератно доба је претерао, готово све улице су биле са именима партизана, мање или више познатих револуционара, догађаја из револуције, братских република.

Како је рибљи ресторан „Плажа“ постао „Свињски залив“

Радови на ужичкој плажи почели су 1959. године, а основни објекти су завршени 1960. године, по идејном концепту ижињера Миладина Пећинара.

О Ђорђу Р. Мркоњићу

Прадеда је припадао људима новог кова, који су се стидљиво појављивали у градовима широм Србије: млади, окретни и амбициозни.

Шњави

Добро познат грађанима и сељацима, вреднима и доконима, фудбалерима и милиционерима, био је увек спреман за брзу акцију да се нешто ушићари и заради.

Како се млела кафа?

Ту је маштовито изгравирана џезва, успомена са сарајевске Башчаршје, из које се “чује” на далеко мирис.

Урбанизам и ренесанса, први хотел, добошари и разгласна станица

Бојим се да ће наши унуци само у присећању изговарати реч „чаршија“, а да неће остати ни једног обележја некадашње лепе и дичне старе ужичке чаршије.

Први женски ужички кошаркашки клуб

У оквиру Спортског друштва "Слобода" августа 1950. године, формиране су мушка и женска кошаркашка екипа.

Ужичка „рода“, бабица Дара и њено унуче

У нашим животима пуно је других особа који заслужују да их се сетимо, јер су на себи својствен начин обележиле своје време.

Поплава у Ужицу 1965.

Крајем маја 1965. године, река Ђетиња се излила из свог корита и озбиљно запретила граду.

Како смо у Ужицу почели да правимо бога међу нама

Градећи Титов култ личности деценијама, успели смо да од његовог “лика и дела” направимо у јавности неустрашивог, безгрешног и непогрешивог вођу.

Потомци крамара Влајка Р. Ковачевића и трговца Милића Анђушића

Мојим деди и баби Витомиру и Мари је добро ишло првенствено због тадашњих великих инвестиција државе у Ужицу.

Фап јачи од “Ракете”

Занимљива фотографија снимљена 1967. на старом златиборском путу.

Фотографска радња Николе Лазића

Cabinet portrait, фотографија на картонки, чији је аутор Милорад Н. Лазић, фотограф из Ужица.

О Андрији Мирковићу, значајном Ужичанину

Добривоје Видић Баја, осим што је тражио да се после Другог светског рата стреља угледни Ужичанин Андрија Мирковић, који је за време рата крио партизане, узео је и део његове имовине.

Сећања омиљене Тетка Леле

Памте је бројне генерације Ужичана. Она је медицинска сестра коју су сви волели.

Прва болница на Царини

з историје ужичког здравства сазнајемо да је 1853.године, у Шталеровој меани, отворена прва ужичка болница.

У Парчићу 1941.

У Малом парку у Ужицу 1941. године фотографисали су се припадници Народне страже.

Плаве сузе

Једна од првих ужичких рок група "Плаве сузе". Комплетна постава, свира игранку 1970. у Вишој педагошкој.

Фотограф Стеван Влајнић – Музеј немира

Новинари и фотографи старог кова су неповерљиви према компјутерима.

КУД “Алекса Дејовић “

По завршетку Другог светског рата, 1945. године, формирано је прво културно-уметничко душтво у Ужицу "Алекса Дејовић"

Како је у Ужице стигао џез? (други део)

Деведесете ће остати упамћене као веома тешко време за живот, посебно тешко за култур сцену, уметност и уметничко стварање.

Како је у Ужице стигао џез? (први део)

У Ужицу џез музика се појавила током тридесетих година 20. века, под утицајем америчких филмова.

Улица Кејска, данас Омладинска

Ево неколико фотографија Омладинске, некад "Кејска", ужичке улице, на половини педесетих.

Велика и мала, Цула на МОСИ играма

Једна је била кошаркашица, а друга пивот у рукомету. На трећој је позвао тада кошаркаша Радишу Ковачевића.

Летовање у Прчњу 1964.

И тако одем са оцем на море, где је он обучавао непливече...

Клуб 54 и Омладински клуб у Титовом Ужицу

Упоредићу неупредививо, али, има сличности због музике...

Ужичке Дечије недеље

Педесетих и шездесетих година прошлога века се одржавала "Дечија недеља".