ШЕЗДЕСЕТЕ

Поред огромне експанзије и градње, шездесете су донеле нешто сасвим ново, нов начин модерног и урбаног живота, забаве, моде, рокенрол музике…

Август 1966. године

Сигурно најупадљивији догађај о коме се причало месецима било је гостовање, тада најпопуларније српске рок групе, Силуета Зорана Мишчевића.

Јул 1966. године

У Општини је донета одлука да у граду постоје три главне улице - Маршала Тита, Хероја Дејовића и Омладинскa, све остале су споредне.

Јун 1966. године

Најлепша девојка је била Весна Аврамовић, Пињина ћерка и Крцунова сестричина. Летовала је на Брионима.

Мај 1966. година

Након шест година поново се на улицама Ужица снимао филм - “Сан”, тематика је била из Ноб-а.

Април 1966. године

Зграду некадашње Женске школе, касније поште, су реновирали, припала је Биоктошу пошто се пошта преселила на Трг.

Март 1966. године

У једном одељењу у ужичкој Гимназији, од 34 ученика, ниједан није имао позитиван успех. Штета што то у Рипли књизи никада нису сазнали.

Фебруар 1966. године

Шеснаестог децембра 1945. године пуштен је у саобраћај дрвени мост преко Ђетиње и представљен као велика победа послератне изградње.

Јануар 1966. године

Стеван Игњић одбранио је тада на Филозофском факултету у Београду докторску дисертацију “Ужице и околина од 1862. до Првога светскога рата”.

Децембар 1965. године

А на ужичким улицама фића је био главни јунак, било је и тристаћа понеки мерцедес и руска Волга са црвеним службеним таблицама.

Новембар 1965. године

Кремна више нису били општина, због тешке материјалне ситуације припојена су Ужицу.

Октобар 1965. године

Ужице се почело појављивати често на екрану ТВ Београд, једине тадашње телевизијске станици у Србији.

Септембар 1965. године

Поводом ослобођења Ужица, преко пута спомен пирамиде подигнута је чесма са хладном изворском водом, која је доведена са даљине од преко једног километра.

Август 1965. година (други део)

Током првих осам месеци ове 1965. године разговарало се доста о предлогу да се изгради на локацији Међај – Јазови Спорско рекреативни центар.

Август 1965. година (први део)

Тих година је “Плажа” већ била пуна гостију. У 19. часова, није могло да се нађе слободно место, а свирало се све до пола један, док је музика на Феријалном дому свирала до поноћи.

Јул 1965. године

На првом релију Србије екипа ужичкога ауто-мото клуба “Пролетер” је неочекивано постигла низ успеха.

Јун 1965. године

Тадашње руководство града је закључило да Мали парк ружи град и да треба да се промени.

Мај 1965. године

После дугих и упорних киша, које су трајале читаву седмицу, набујале су и излиле се многе реке у Србији.

Април 1965. године

Шездесетих година најбољи сладолед у Ужицу се продавао у посластичарницама “Опатија”, “Јадран”, “Зора”. У Јадрану по Пеливановом рецепту.

Март 1965. године

Ове 1965. са ознаком “Кадињача” производили су мушка, женска и дечија одела која су се могла наћи у продавницама у ужичком крају и у новоотвореној продавници на Тргу.

Фебруар 1965. године

Они са бољим платама могли су ублажавати скок цена маневрисањем потрошње, сиромашнији слојеви нису имали простора за маневар.

Јануар 1965. године (други део)

Новогодишња ноћ је прохујала, и ушавши у јануар Ужичани су изгубили онај елан и енергију који су их држали данима.

Јануар 1965. године (први део)

Година 1965. је најзначајнија за почетаке рокенрола малог града на обали Ђетиње.

Децембар 1964. године

Урађен је пројекат тунела испод Доварја, али тунел никада није прокопан. У Ужичком крају тада је било укупно 141 лекар, један лекар на 2.754 становника.

Новембар 1964. године

Људи су занемели. Ћутање је обавило улице. Заставе су спуштене на пола копља. Крцуна више нема!

Октобар 1964. године (други део)

На дневном реду је био регулациони план за уређење града. Идеја архитекте Ружице Илијић је била: премештање болнице из Крчагова на Пору, пребацивање транзитног саобраћаја око града.

Октобар 1964. године (први део)

очетком октобра на све стране у Т. Ужицу су спремана дрва за огрев сем на Тргу и у неким новим зградама, где је било уведено централно грејање.

Септембар 1964. године

Пошто је “добровољна” акција уређења главне улице успела, подстакла је неке Ужичане да уреде своје улице.

Август 1964. године

Ужичко Народно позориште се уселило у нову зграду на Тргу, где се и сада налази. Ужичани су били одушевљени салом, на чијим зидовима су биле јагњеће кожице.

Јул 1964. године

У Ужицу је свечано је прослављен 4. и 7. јули, поводом тога отворен је Феријални дом “Наша младост”.

Јун 1964. године

Плажа је најзад завршена од Међаја уз Јаз, од Текстилног завода (Фротекс) до Железничког моста (старог, испод старог града), уз мост асфалтиране су стазе, завршава се Феријални дом.

Мај 1964. године

Једна од најинтересантнијих породица у Ужицу педесетих и шездесетих година била је породица Тодоровић или познатије породица Раде Шоферке

Април 1964. године

Пазарним даном тај ужички пијац је био препун људи, јунади, крава, телади, волова и бикова, огромних вунених овнова уврнутих рогова, оваца и јагњади, да игла није имала где да падне.

Март 1964. године

Прослављено је 60 година библиотеке у Чајетини. Тада је имала 11.500 књига, захваљујући њеном управнику, библиотекару Љубиши Ђенићу.

Чујеш песму Флојд, помислиш на “фићу”, јунака ужичких шездесетих

Фића је промовисао и Ужице, јер је могао да се купи у продавници “Аутотехна” на Тргу најјефтиније у Југославији.

Фебруар 1964. године

Вересија је тада била у Ужицу забрањена, али није нестала. Нестала је за шири круг потрошача, али за пријатеље није.

Јануар 1964. године

Интегрисала су се два ужичка угоститељска предузећа “Слога” и “Златибор”, прослава је била на Златибору.

Парада 1962.

Година 1962. парада поводом седамдесетог рођендана "Друга Тита".

Децембар 1963. године

Ужичани су готово у љубавном заносу и стандардом у којем су плате први пут претицале месечне трошкове, раздрагано кренули на дочек нове године.

Новембар 1963. године (други део)

Тада је у Ужицу била најозглашенија кафана, бифе “Стадион” или како су га звали “Портсаид”. Друштво је скоро сваку ноћ било исто, “исти људи, истога кова”.

Новембар 1963. године (први део)

Може се рећи да је овог новембра 1963. Ужице од некадашње традиционалне патријахалне вароши у свом центру постало урбана средина или градска средина.

Октобар 1963. године

Основана је дирекција за путеве и улице, која се бавила одржавањем тротоара, улица, јавних путева, експлатацијом камена, песка, шљунка и сличних сировина.

Септембар 1963. године

У Ужицу је прослављен 24. септембар, дан ослобођења Ужица. На Тргу је био завршетак бициклистичке трке кроз Србију.

Август 1963. године

У Међају се није могло проћи од правих брда лубеница. Довозили су их их из Срема, Црне Горе, Зајечара.

Јул 1963. године (други део)

Досад незапамћена земљотресна катастрофа претворила је Скопље у стравичну слику рушевина и пустоши.

Јул 1963. године (први део)

И овога месеца у Ужицу се се градило на све стране.

Јун 1963. године (други део)

Настављени су радови на изградњи другога деле Робне куће “Прогрес” у коме, када буде завршено, ће да буде продавница ужичких сувенира, разгледница, дувана.

Јун 1963. године (први део)

Важан догађај за Ужичане овога јуна је био завршетак новог биоскопа, који има 707 седишта, тада једног од најмодернијих у Титовој Југославији.

Мај 1963. године (други део)

Двадесетпетог маја ове 1963. године одржан је слет поводом Дана младости. Мноштво Ужичана кренули су ка стадиону, држали су децу за руку.

Мај 1963. година (први део)

Први Мај, карневал југословенског социјализма је прослављен слично као и протеклих година.

Април 1963. године

На месту где је некада био ресторан “Бреза”, у продужетку најављена је изградња зграде у којој ће бити смештен Окружни суд и Окружни привредни суд, као и Окружно јавно тужилаштво.